26.03.2024.

56. EUROGEOSURVEYS SKUPŠTINA I DIREKTORSKA RADIONICA

Delegacija Geološkog zavoda Srbije učestvovala je u radu 56. EuroGeoSurveys (EGS) skupštine i direktorske radionice u Rovaniemi, Republika Finska, od 19. marta do 21. marta 2024. godine. Skup je održan u organizaciji EGS sekretarijata, i Geološkog zavoda Finske kao domaćina (GTK) uz podršku Regionalnog veća Laponije, i Univerziteta Laponije, Outokumpu.

Predstavnici 37. geoloških zavoda Evrope razmatrali su kroz dinamične diskusije aktuelne teme u kontekstu kritičnih mineralnih sirovina, skladištenju ugljenika, geotermalnoj energiji, kao i angažovanosti nacionalnih programa geoloških istraživanja u aktuelnim tematskim oblastima. Razmatrala se važnost i prepoznavanje geološkog servisa za Evropu. Prepoznata je važnost geologije u implementaciji Critical Raw Material Act – Akta o kritičnim mineralnim sirovinama i Net Zero Industril Act – Akta o industriji sa nultom stopom emisija. Ujedno, ove teme su centralne i u strategiji EGS-a, kao i stav o neophodnosti geologije u održivoj budućnosti Evrope.

06.11.2023.

Poseta Francesco Pizzocolo, rukovodioca Geological Service for Europe-GSEU projekta, Geološkom zavodu Srbije

Preko EuroGeoSurveys-EGS-a, iz Geološkog zavoda Holandije-TNO, u Geološki zavod Srbije stigao je u službenu posetu, 2.-3. novembra 2023. godine, Francesco Pizzocolo, rukovodilac Geological Service for Europe-GSEU projekta.

Tom prilikom Geološki zavod Srbije posetili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, G-din Velizar Nikolić, Načelnik Odeljenja za geološka istraživanja i rudarstvo, i G-đa Dragana Jelisavac Erdeljan, Šef odseka za rudarstvo.

Skupu je prisustvovalo kompletno rukovodstvo Geološkog zavoda Srbije, sa brojnim kolegama među kojima i grupa kolega koja učestvuje u pet od devet postojećih radnih paketa u GSEU projektu, i to iz tematskih oblasti: mineralnih sirovina, geotermalne energije, hidrogeologije, regionalnog kartiranja, i pitanja od strateškog značaja za budućnost geologije u Evropi.

Uočena je zainteresovanost prisutnih za predstavljanje sektora kao i za primere iz mnogobrojnih projekata. Iz Sektora za geotehniku i hidrogeologiju, Odeljenje za hidrogeologiju predstavila je dr Tanja Petrović Pantić, Odeljenje za inženjersku geologiju i geomehaničku laboratoriju koleginica Isidora Vukadinović, Sektor za regionalnu geologiju predstavio je dr Petar Stejić, a Sektor za istraživanje mineralnih resursa koleginica Jasmina Đogić.

Posle skupa, po programu, GSEU tim iz Zavoda imao je prilike da se konsultuje sa rukovodiocem projekta po konkretnim pitanjima u kontekstu projekta.

GSEU (CSA - Coordinated and Support Action, Horizon Europe, European Commission) je petogodišnji projekat, čija realizacija je započeta 1. septembra 2022. godine.

GSEU je koncipiran kao ulazna tačka u stalnu mrežu saradnje evropskih organizacija za geološka istraživanja sa dugoročnim ambicijama da evropskim institucijama, akademskim krugovima, istraživačkim organizacijama, nacionalnim i regionalnim kreatorima politike, industriji i građanima pruže najsavremenije, visoko- kvalitetne agregirane informacije na nivou EU/nacionalnog nivoa o geološkim podacima.

Program projekata je angažovao 48 nacionalnih i regionalnih zavoda i organizacija za geološka istraživanja iz Evrope.

23.10.2023.

EuroGeoSurveys aktivnosti i GSEU Day

U nastavku EuroGeoSurveys-EGS sastanaka, EGS skupštine održane 17. oktobra i direktorske radionice sa temom ''Centralna uloga geološkog prostora za implementaciju Zelene agende'' održane 18. oktobra 2023. godine, održan je GSEU Day.

GSEU Day održan je u Briselu 19. oktobra 2023. godine. Svrha skupa bila je da se angažuje sa uvaženim spoljno zainteresovanim stranama nakon godinu dana implementacije projekta, i da se unapredi misija projekta: održiva geološka služba za Evropu.

Više od 100 prisutnih iz cele Evrope okupilo se da čuju prezentacije i diskusije o svim oblastima ekspertize GSEU: mineralne sirovine, geoenergetski resursi, resursi podzemne vode, ranjivost morske obale i vetroparkovi i i pitanja od strateškog značaja za budućnost geologije u Evropi, a sve povezano i dostupno preko Infrastruktura geoloških podataka Evrope-EGDI.

Detaljnije preko linka:
https://www.geologicalservice.eu/upload/content/567/gseu-day_press-release_30102023.pdf

Delegacija Geološkog zavoda Srbije aktivno je učestvovala na EGS skupštini i u direktorskoj radionici, i prisustvovala GSEU danu gde je na marginama skupa imala prilike da ostvari niz službenih kontakata koji su rezultirali zainteresovanošću za mogućnosti međunarodne saradnje.

20.10.2023.

11. Međunarodna konferencija "Ugalj i kritični minerali 2023"

11. Međunarodna konferencija "Ugalj i kritični minerali 2023" održana je od 11. do 14. oktobra 2023. godine na Zlatiboru, u organizaciji Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije i Jugoslovenskog komiteta za površinsku eksploataciju.

Konferenciju je svečano otvorio Ivan Janković, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku.

Skupu je prisustvovalo preko 100 učesnika iz zemlje i inostranstva. O značaju konferencije kako na svetskom nivou tako i za našu zemlju, u smislu rudarstva i geoloških istraživanja, govorio je prof.dr Vladimir Pavlović, predsednik naučnog odbora konferencije.

Među brojnim izlaganjima veoma zapaženi su bila i izlaganja kolega iz Italije i Portugalije.

Prof. dr Vladimir Pavlović se u svom obraćanju za medije osvrnuo na izlaganje koleginice dr Armida Torreggiani iz Bolonje.

"Nije bitna samo edukacija rudarskih inženjera već celokupnog stanovništva, počevši od osnovne škole. To je dug proces ali može da se promeni slika vezana za to jer je bez rudarstva nemoguće opstati u bilo kom smislu".

Sa pažnjom je ispraćeno izlaganje ''Kritični pogled na kritične mineralne sirovine'' kolege dr Daniel Oliveira iz Lisabona, Head of Department at Laboratório Nacional de Energia e Geologia-LNEG, Portugal. Takođe, šef ekspertske grupe za mineralne sirovine-MREG u EuroGeoSurveys-EGS i LNEG nacionalni delegat u EGS-u.

Geološki zavod Srbije intenzivno sarađuje sa kolegama iz Evrope kao punopravni član EGS udruženja od 2015. godine, sa kolegama učlanjenim u MREG i aktivnim u GeoERA i GSEU projektima.

19.10.2023.

III Kongres geologa Bosne i Hercegovine

U periodu od 21. – 23. septembra 2023. godine u Neumu (BiH) je održan III Kongres geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja geologa BiH.

Deo master teze kandidata Marije Bjelogrlić "Tektonsko-depozociona dinamika kredno-paleogenog forland basena u istočnoj Hercegovini" (mentor prof. M. Toljić) odbranjenog u 2023. god. na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, je rađen u Geološkom Zavodu Srbije (koautor Glavaš-Trbić Bojan). Dobijeni rezultati su ukazali na paleocensku starost dela fliša koji je do tada uglavnom smatran krednim. Iz ovih rezultata je proizašao rad:
Bjelogrlić M., Glavaš-Trbić B., Toljić M. (2023): Starost i struktura durmitorskog fliša okoline Gacka koji je prvi koautor uspešno prezentovao na kongresu.

17.10.2023.

LEKOVITE VODE BAČKE - 23 KONGRES FIZIKALNE I REHABILITACIONE MEDICINE SRBIJE

U okviru 23 kongresa fizikalne i rehabilitacione medicine Srbije (međunarodni kongres), koji se održao na Zlatiboru od 21 – 24. septembra 2023. godine pod nazivom “Nove perspektive u razvoju Fizikalne i rehabilitacione medicine”, prezentovani su rezultati istraživanja koje je sprovodio Geološki zavod Srbije. Rad pod nazivom „Lekovite vode Bačke“ pisao je magistar Milan Tomić diplomirani inženjer geologije (hidrogeolog iz grupe za analitičko praćenje primenjenih geoloških istraživanja i informacionu podršku) zajedno sa specijalistima medicinskih nauka. Ovaj rad koji je prezentovan na kongresu štampan je i u časopisu „Balneoclimatologia“. U okviru prezentacije je naglašeno da je istražiavanje vezano za termomineralne - lekovite vode na prostoru Vojvodine vodio Geološki zavod Srbije, i time se ukazalo na nezaobilaznu saradnju sa našom firmom i geologijom kao strukom.

10.10.2023.

Geološki zavod Srbije na “Conference on Raw materials Security of Visegrad Group Countries and Western Balkan Countries“

U organizaciji Ministarstva za indistriju i trgovinu Republike Češke u periodu od 02-03. okrobra 2023. godine u Pragu je održana konferencija pod nazivom “Conference on Raw materials Security of Visegrad Group Countries and Western Balkan Countries“.

Imajući u vidu rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama, Republika Češka koja predsedava Višegradskom grupom svoje delovanje naročito usmerava u pravcu aktuelne Net-Zero industrijske regulative.

Uzimajući u obzir rastuću potrebu za kritičnim mineralnim sirovinama značaj se pridaje formiranju čvrstih lanaca povezanosti na evropskom kontinentu. U fokusu konferencije bilo je razmatranje mogućnosti postizanja raznolikosti po pitanju snabdevanja Evrope kritičnim mineralnim sirovinama. Velika zavisnost po pitanju uvoza iz trećih zemalja je evidentna i potrebno je raditi na polju osnaživanja veza među zemljama članicama Evropske unije kao i onih van nje, i formiranja jedinstvenog tržišta. Ohrabruju se poslovni sporazumi i memorandumi između predstavnika članica Višegradske grupe i Zapadnog Balkana.

Razvoj modernih tehnologija aktualizuje mnoge mineralne sirovine iz grupe kritičnih što inicira i potrebu za novom generacijom geoloških istraživanja. Promovišu se nacionalni istraživački projekti po pitanju potencijalnosti sa aspekta kritičnih sirovina svake države članice, izuzev onih koje ne raspolažu ovim resursima. Značajna podrška se daje i strateškim partnerstvima kao i formiranjima jedinstvenih kancelarija (one-stop-shop) koje bi se bavile projektima od strateškog značaja na način pojednostavljivanja procedura za dobijanje potrebnih dozvola. Članice Višegrad grupe razvijaju i kapacitete za reciklažu sirovina.

Poruka je zalaganje za rudarenje na teritoriji Evropske Unije, osnaživanje zakonskih regulativa kroz implementaciju konkretnih akata sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine. Posebno se akcentuje i problem visokih cena energenata i ograničeni pristup istim. Kontinuirano praćenje rizika u čitavom lancu snabdevanja je neophodno, a sve u cilju formiranja stabilnih uslova snabdevanja evropske industrije mineralima i metalima značajnim za dekarbonizirajući scenario. Predvidljivost i kompetitivnost se izdvajaju kao srž osiguravanja održivog obezbeđivanja mineralnim sirovinama.

14.09.2023.

EuroGeoSurveys - EGS 51. Forum nacionalnih delegata

51. Forum nacionalnih delegata održan je u Ljubljani u organizaciji Slovenačkog geološkog zavoda GeoZS i EGS sekretarijata.

Pored redovnog sadržaja agende koji je u skladu sa EGS statutom, skup je za prioritet imao razmatranje važnosti geološke službe za EU. Diskutovane su promene kojima bi EGS prilagodio svoje aktivnosti Zelenoj agendi i relevantnoj EU regulativi (direktive, strategije, akcioni planovi, itd.).

Razmatran je dosadašnji progres Geological Service for Europe Union (Geološka služba za Evropsku Uniju) - GSEU projekta.

Formirana je lista predloga izmene i dopune EGS Strategic Research & Innovation Agenda -SRIA (Agenda strategije istraživanja i inovacije, dokument iz januara 2021.g.). O predlozima će diskutovati i odlučivati direktori 37 EGS članica (geoloških zavoda i instituta) na predstojećoj EGS skupštini koja će se održati u Briselu 17.-18. oktobra. Tom prilikom, 19. oktobar posvećen je GSEU projektu.

14.09.2023.

Predrag Mijatović: Nema 4. industrijske revolucije bez rudarstva

• „Retki elementi, retke zemlje, kritične mineralne sirovine su pojmovi koji polako sa naučnih i stručnih skupova u Evropi i svetu ulaze u svakodnevni rečnik i dobijaju na značaju. Svi ovi pojmovi označavaju veliku grupu metaličnih mineralnih sirovina koje čine osnovu 4. industrijske revolucije. To za sobom povlači i zaključak da bez intezivnog ulaganja i razvoja rudarstva nema i napretka u razvoju i ekspanziji 4. industrijske revolucije. U suštini to znači da svi ti metali predstavljaju sirovine neophodne za izradu i razvoj savremenih tehnologija koje bi trebalo da omoguće, tranziciju na zelenu energiju, dekarbonizaciju, korišćenje obnovljivih izvora energije, nove prenosne sisteme električne energije i da ubrznje i razvoj cirkularne ekonomije“ izjavio je zamenik Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović.

Sam termin Kritične mineralne sirovine ustanovljen kao politički, geostrateški, vojni termin , a ne stručni ili geološki. Do pre nekoliko godina taj termin se nije koristio već se samo opisno govorilo o problematici vezanoj za određene mineralne sirovine i potreba zapadnih ekonomija za njima. Prema definiciji koje su dale SAD (geološki institut SAD – USGS), a objavljena je u Zakonu o energetici SAD iz 2020 taj termin je definisan kao :

Zakon o energetici iz 2020. definiše „kritične minerale“ kao minerale, elemente, supstance ili materijale koji su:
(1) od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država;
(2) čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima (uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja);
(3) služe suštinskoj funkciji u proizvodnji proizvoda (uključujući energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i aplikacije vezane za zdravstvenu zaštitu), čije bi odsustvo imalo značajne posledice po ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država“ (Public Lav 116–260, odeljak 7002(c)(4)(A)).

Zakon o energetici iz 2020. (Javni zakon 116–260) dalje precizira da izraz „kritični minerali“ ne uključuje
1. minerale za gorivo,
2. vodu, led ili sneg;
3. uobičajene vrste peska, šljunka, kamena, plovućca, pegla i gline.”

Prema nezavisno usvojenim metodama, SAD i EU, na osnovu kojih se formira lista kritičnih mineralnih sirovina, a koja se ažurira svake dve godine, ta lista ima sleći izgled :
SAD: aluminijum*, antimon, arsenik, barit, berilijum, bizmut, cerijum*, cezijum, hrom, kobalt, disprozijum, erbijum, europijum, fluorit, gadolinijum*, galijum, germanijum, grafit*, hafnijum, holmijum, indijum, iridijum, lantan*, litijum, lutecijum, magnezijum, mangan, neodijum*,nikl, niobijum, paladijum*, platina*, prazeodijum*, rodijum*, rubidijum, rutenijum*, samarijum*, scandijum, tantal, telur, terbijum, tulijum,kalaj, titan, volfram,vanadijum, iterbijum, itrijum, cink i cirkonijum. EU: aluminium/boksit, koksujući ugalj, litijum, fosfati, antimon, feldspati, LREE, skandijum, arsenik, fluorit, magnezijum, silicijum metal, barit, galijum, mangan, stroncijum, berilijum, germanijum,, prirodni grafit,, tantal, bizmut, hafnijum niobijum, titanijum, bor/borati, helijum, ,PGE, volfram, kobalt, HREE, fosforiti, vanadijum, bakar* i nikl*.

11.07.2023.

U čast najvećeg naučnika i genija srpskog porekla u Savezu inženjera obeležen je 10. juli kada je rođen 1856. godine Nikola Tesla, kao četvrto dete u porodici pravoslavnog sveštenika. Njegov rođendan se u Srbiji slavi od 2011. godine kao Nacionalni dan nauke.

Teslin epohalni i grandiozni naučni doprinos za savremeno čovečanstvo je toliko značajano da će se slaviti dok postoji čovečanstvo na Zemlji.

Osam decenija kulture sećanja na Nikolu Teslu u Savezu inženjera, čiji je on postao član 1892. godine, upriličeno je potpisivanje Pisma o namerama i saradnja sa Teslinom laboratorijom na Long Ajlendu. Ispred Tesline laboratorije i Saveza inženjera pismo su potpisali Mark Alesi i Igor Marić.

Na skupu su govorili veći broj državnih poslenika – ministara, članova Srpske Vlade i naučnika. Uručene su povelje i medalje zaslužnim pojedincima i naučnicima

26.06.2023.

Na redovnoj sednici Veća Inženjerske Akademije Srbije održane 2. juna 2023. godine izvršen je izbor novih redovnih, dopisnih, počasnih i inostranih članova Akademije.

Svečana sednica Veća povodom Dana Inženjerske akademije Srbije održana je 23. juna 2023.godine u Domu inženjera „Nikola Tesla“ i tom prilikom izvršena je promocija novih članova Akademije, među kojima i iz Geološkog zavoda Srbije.

U prisustvu velikog broja akademika i američkog naučnika srpskog porekla Davida Vujića, svečane povelje uručene su: profesoru Dragomanu Rabrenoviću za izbor u zvanje redovnog člana Akademije i dr Jovanu Kovačeviću za izbor u zvanje dopisnog člana Akademije.

Ovim izborom je Odeljenje za rudarstvo, geologiju i zaštitu životne sredine iz Geološkog zavoda Srbije uvećano za ukupno 3. člana:

Dobrica Damnjanović, dipl. inž., redovni član

Prof. dr Dragoman Rabrenović, redovni član

Dr Jovan Kovačević dip. inž. geol., dopisni član

30. maj - 2. jun 2023.

U organizaciji Privredne komore Srbije, Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na Zlatiboru je održan 14. Simpozijum „RUDARSTVO 2023“ sa međunarodnim učešćem od 30. maja do 2. juna 2023. godine.

Cilj simpozijuma je da se čuje reč struke i nauke u geološkim, rudarskim, eletro-energetskim i drugim naučnim i stručnim oblastima. Autori radova u okviru svojih prezentacija su izneli svoja saznanja, iskustva i savete u navedenim oblastima.

Geološki zavod Srbije se predstavio sa dva rada i to: „Retki elementi i njihov strateški značaj“ (J. Kovačević, D. Rabrenović, P. Mijatović, J. Kokot, S. Sudar i N. Gavrilović) i „Glaukonitski kvarcni areniti i njihova primena u organskoj proizvodnji“ (D. Rabrenović, J. Kovačević, M. Poznanović Spahić, C. Živković, i J. Kokot).

15.05.2023.

GEOLOŠKI ZAVOD SRBIJE POTPISAO SPORAZUM O POSLOVNOJ SARADNjI SA SLUŽBENIM GLASNIKOM

Direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović i direktor JP Službeni glasnik Mladen Šarčević, u sedištu Službenog glasnika, dana 15.05.2023. godine, potpisali su Sporazum kojim je predviđena saradnja u objavljivanju izdanja za koja postoji obostrani interes, što je u sklopu strateške opredeljenosti Glasnika da postane apsolutni lider domaćeg izdavaštva u promociji nauke i kulture.

• Ovaj sporazum o saradnji predstavlja doprinos našem daljem razvoju kao zavoda, a samim tim je bitan korak u razvoju struke i nauke u našim školama i obrazovanju generalno. Takođe, nadamo se da ćemo popularizovati i geologiju kao nauku uz prezentovanje svih novina koje se odigravaju na ovom polju, izjavio je prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije.

Geološki zavod Srbije se obavezao da će svoje materijale štampati u Glasnikovim štamparijama, a osim publikacija u planu je izrada i modernih geoloških karata Srbije.

• Ovaj sporazum je od velike važnosti sa aspekta prezentovanja građanima važnosti koju geologija kao nauka sa sobom nosi. U Srbiji postoji duga tradicija i ulaganje u geologiju, ako se samo setimo istraživanja koje je radio Milutin Milanković, kada je pedesetih godina 20. veka država uložila desetine milijardi dolara za potrebe nauke. Budući da živimo na geološki bogatom tlu, cilj nam je da što više naših građana dobije informacije i uči o tome, izjavio je direktor Glasnika Mladen Šarčević.

Takođe, strane potpisnice su se obavezale na zaštitu međusobnih interesa u opštenju sa trećim stranama.

25.04.2023.

ODRŽAN SASTANAK RADNE GRUPE PROJEKTA CSA GSEU

Geološki zavod Srbije, Sektor za hidrogeologiju i geotehniku, sa svojim delegatima u ekspertskoj grupi za vodne resurse EuroGeoSurveys, Katarina Atanasković Samolov i Milan Tomić, učestvovali su na sastanku radne grupe projekta CSA GSEU (https://www.geologicalservice.eu/) održanog u Beču 25.04.2023.

Na sastanku je predstavljen projekat GSEU “Appraisal, protection & sustainable use of Europe’s groundwater resources” - WP4 sa radnim zadacima. Diskutovano je o planovima, očekivanjima i krajnjim ciljevima geološkog servisa za Evropu. Pored toga, održana je prezentacija o predlozima za harmonizaciju podataka i načinu njihovog prikupljanja, radi funkcionalnosti EGDI web servisa kao i usklađivanja sa svim učesnicima na projektu. U delu sastanka, u kome su partneri na projektu predstavili metodologiju i planove, delegati Geološkog zavoda Srbije održali su predavanje na temu primene metode mašinskog učenja u hidrogeologiji. Na samom kraju, napravljen je i plan, sa svim učesnicima, za dalji rad na projektu u narednih 6 meseci.

21.04.2023.

DELEGACIJA GEOLOŠKOG ZAVODA SRBIJE NA EUROGEOSURVEYS (EGS) SKUPŠTINI

Geološki zavod Srbije (GZS) učestvovovao je u radu 54. EGS skupštine od 20. do 23. marta 2023. godine. Skupštinu su organizovali EGS sekretarijat i domaćin-Geološki zavod Irske.

Agenda je, pored redovnih tema proisteklih iz Statuta, imala značajan osvrt na kritične mineralne sirovine, na energetsku tranziciju, kao i na digitalnu tranziciju.

Usvojena je, i potpisana, Dablinska deklaracija kojom svi geološki zavodi, članovi EGS-a prepoznaju značaj pripovršinskog prostora u implementaciji energetske tranzicije i ublažavanje globalnih klimatskih promena. Zavodi su se obavezali na zalaganje za podršku razvoja regulative EU kroz učešće u projektu Geološki servis za Evropu (GSEU) koji koordinira EGS, a kroz obezbeđenje podataka geološke nauke i prakse.

Članovi EGS-a naglašavaju važnost geoloških zavoda u obezbeđivanju geoloških informacija, istraživačkih i stručnih saveta u vitalnim oblastima uključujući, ali ne ograničavajući, na: kritične mineralne sirovine, energetsku tranziciju, održivo snabdevanje podzemnom vodom, informacije koje omogućavaju planiranje i ublažavanje geohazarda, digitalnu traziciju, klimatske pojave, geodiverzitet i geonasleđe, i geološka istraživanja.

22.02.2023.

Potpisan Sporazum o saradnji između Geološkog zavoda Srbije i Prirodnjačkog muzeja

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović i direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, u sedištu Prirodnjačkog muzeja, dana 20.02.2023. godine potpisali su Sporazum o saradnji kojim je utvrđen zajednički interes za saradnju i realizaciju zajedničkih projekata. Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović na samom početku sastanka istakao je da je Geološki zavod ambiziozan ali da moramo biti i realistični, naročito kada se radi planovima za narednih nekoliko godina, postoji inspiracija za veće poštovanje, razumevanje i upravljanje prirodnim nasleđem Srbije.

Potpisnici Sporazuma postigli su punu saglasnost oko realizacije zajedničkih projekata, korišćenje dokumentarnog materijala sa kojima raspolažu za potrebe realizacije kako pojedinačnih tako i zajedničkih projekata uključujući stručnu i tehničku pomoć u organizovanju i realizaciji projekata i manifestacija.

Prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović istakao je, da u cilju uspešne i buduće saradnje ove dve institucije nakon realizacije zajedničkih projekata izvršiće se procena efekata zajedničke realizacije.

20.02.2023.

dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije: Ugalj-domaći izvor za energetsku nezavisnost i stabilnost Srbije

„Svoju energetsku nezavisnost i stabilnost Srbija treba da zasniva na sopstvenim energetskim izvorima, uz prihvatanje činjenice da imamo ograničene rezerve u pogledu raspoloživih rezervi uglja i ograničene i zastarele kapacitete za proizvodnju električne energije. To nam daje za pravo da do daljeg uvažavamo samo sopstvene interese, ne izbegavajući obaveze prema EU i savremenim i modernim trendovima. Naše interese treba da zasnivamo i na sopstvenom kadrovskom potencijalu“- izjavio je dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije na Konferenciji „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana“.

Ugalj u Republici Srbiji se danas eksploatiše pod okriljem dve firme: JP PEU Resavica i EPS-a. Prvi se bave eksploatacijom uglja podzemnim putem, a drugi ugalj eksploatišu na površinskim kopovima (rudarskih basena Kolubara i Kostolac).

Vest objavljenu u novinama „Enerija Balkana“ možete pogledati i na stranici https://www.gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

10.02.2023.

JELENA KOKOT, POMOĆNICA DIREKTORA GEOLOŠKOG ZAVODA: „JAČANjE PROFESIONALNIH KAPACITETA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA NA POLOŽAJU U RS“

Pomoćnica direktora Geološkog zavoda Srbije, Sektora za istraživanje ležišta mineralnih sirovina Jelena Kokot bila je u trodnevnoj studijskoj poseti Kraljevini Belgiji/Briselu u okviru obuke „Jačanje profesionalnih kapaciteta državnih službenika na položaju u RS“, koji realizuje Nacionalna akademija za javnu upravu uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji. Cilj posete prve grupe od 22 polaznika obuke bio je unapređenje znanja vezanih za proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj Uniji, a koji je deo programa obuke “Članstvo u EU“ namenjen rukovodiocima u državnoj upravi.

Polaznici obuke posetili su neke od institucija EU gde su imali prilike da se susretnu sa njenim zvaničnicima. U Evropskom parlamentu obratili su im se, između ostalih, Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, kao i Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP, koji su im izložili aktuelna pitanja u procesu pridruživanja Srbuje EU i načinu funkcionisanja organa EU. Podršku u realizaciji ove posete pružila je Misija Republike Srbije pri EU, a šefica Misije, ambasadorka Ana Hrustanović, razgovarala je sa članovima studijske posete o trenutnom preseku stanja u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji.

Poseta je uključila i sastanke sa predstavnicima Generalnih direkcija – DG NEAR i DG CNECT, kao i obilazak Stalnog predstavništva Republike Slovenije u Evropskoj uniji, gde su polaznici obuke iz prve ruke saznali kako je tekao proces pridruživanja Slovenije Evropskoj uniji, kao i kako sada izgleda mehanizam EU iz ugla zemlje članice. Poslednjeg radnog dana, učesnici su posetili i Spoljnopolitičku službu EU (EEAS) gde su se upoznali sa detaljima kreiranja i sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

03.02.2023.

Direktor Geološkog zavoda Srbije: U ovom trenutku mineralno blago Srbije vredi blizu 200 milijardi dolara

Mineralno blago Srbije, ne računajući novo nalazište kod Žagubice, vredi blizu 200 milijardi dolara, rekao je u emisiji „Marker” direktor Geološkog zavoda Dragoman Rabrenović.

Sve kompanije koje se bave istraživanjem onda kada potvrde svoje rezerve te podatke podnose Zavodu i on ima pravi uvid što se tiče raspoloživog stanja u toj oblasti, rekao je Rabrenović.

• Na bazi poznatih činjenica naše mineralno blago se u ovom trenutku kreće blizu 200 milijardi dolara. Čekamo ova najnovija istraživanja koja se tiču na područje Žagubice, rekao je direktor.

Ističe i da je rudna renta trenutno na pet odsto.

• Što se tiče same države, možda bi bilo dosta korisno da imamo određeno postrojenje za preradu koncentrata, tu bi dobili značajno veća sredstva i državi bi ostajalo mnogo više, smatra on. Cena zlata se na svetskom tržištu meri prema unci, dodaje.
• Uzmite grubo da obračunamo na godišnjem nivou da na proizvodnji zlata u Boru godišnja renta bi trebala da bude 200 miliona dolara, 40 odsto od toga ide lokalnoj samoupravi, 60 odsto državi, objašnjava Rabrenović.

Govoreći o ekološkim posledicama iskopavanja zlata, ističe da su one minimalne.

• Što se tiče geoloških istraživanja ona su u celini bezbedna, a što se tiče rudarenja i eksploatacije sve zavisi od vrste mineralne sirovine, ali preko 90 odsto sve je to bezbedno, istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije.

25.01.2023.

Prof. Dr Dragoman Rabrenović: Klizišta gutaju kuće, mostove i puteve po Srbiji: Rabrenović: Kad voda uđe u stensku masu, ne može se zaustaviti. Ovo je prioritet

Nakon velikih poplava u opštini Brus, usled izlivanja reka Rasine i Graševke, na više lokacija došlo je do pokretanja već postojećih i aktivacije novih klizišta.

Profesor i doktor Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije koji je tokom ovih situacija bio na terenu gostovao je u jutarnjem programu Redakcija i ppodelio kakvo je trenutna situacija u Srbiji.

Kako je rekao, pored izlivanja reka, i potapanja kuća i naselja, formirana su i klizišta.

• Zbog klizišta došlo je do rušenja putne strukture, mostova i kuća. Ovo je jako važno za sve opštine, a mnogo veći efekat mora biti posvećen prevenciji! To znači da, u periodima kada je potpuno mirna situacija, kada je vodostaj u granicama normale, treba ići ka regulacijama reka i primeniti princip regulacija reka - dao je predlog Rabrenović.

Pošto je sagledao situaciju u Brusu, uputio je na dalja dejstva.

• Pritoke reke moraju biti očišćene! Geologa nema na terenima. On treba da upravlja u načinu korišćenja nekog prostora i ako se gradi, da se gradi po svim standardima - rekao je Rabrenović.

Srbija je, po njegovim rečima, bogata klizištima.

• Situacija sa klizištima u Brusu se smiruje. Kada se stvore ovi prirodni uslovi i kada se ovakvo jedno klizište nalazi na kosini, a posebno, kada voda uđe u stensku masu, ne postoji nijedan način koji će zaustaviti to klizište! Sistem same sanacije klizišta mora da sadrži kalkulacije i prepreke da se ona dalje ne pomera - rekao je.

Vest objavljenu u novinama "Kurir"možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

21.01.2023.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda: Srbija leži na 600 tona zlata vrednog 30 milijardi dolara:Ovako se računa koliko je vredna nova zlatna žila kod Žagubice!

Na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno je bogato ležište zlata, preliminarno određenih dimenzija 500 x 250 x 80 metara. Preliminarni rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju i da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto, saopšteno je juče iz Ministarstva rudarstva i energetike.

• Potencijalne rezerve značajne su sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije. Ono što treba napomenuti jeste da je projekat u fazi istraživanja, da je potrebno kroz nova istraživanja potvrditi ove dobre rezultate, a nakon toga izraditi elaborat kojim će se izvršiti verifikacija resursa i rezervi - ocenila je resorna ministarka Dubravka Đedović.

U saopštenju se dodaje da su rezultati istraživanja sprovedenih u prethodnom periodu ohrabrujući u smislu rezultata s visokim sadržajem zlata, kao i mogućnosti njegovog dobijanja kroz proces flotiranja i kasnije metalurški proces.

• Prema procenama poslednjeg istraživanja Zavoda o tome koliko zlata ima u ležištima na teritoriji naše zemlje, pokazalo se da imamo 300 tona zlatnih rezervi. Međutim, u međuvremenu je otkriveno i ležište Čukaru Peki s velikim zlatnim rezervama, tako da se procenjuje da su rezerve Srbije nešto manje od 600 tona zlata.

Uzevši u obzir trenutnu cenu zlata na svetskoj berzi, dolazi se do računice da ta količina zlata vredi do 30 milijardi dolara. Naša zemlja se kotira među prvih 100 u svetu po rezervama zlata - objašnjava Mijatović, podsećajući da Srbija ima i oko 37,2 tone zlata u polugama:

• Ovo nalazište Čoka Rakita će povećati naše zlatne rezerve, a ujedno će Žagubica i okolina procvetati jer će oko 300 ljudi dobiti stalno zaposlenje ako se otvori rudnik, što je ogroman značaj.

Mijatović nije mogao da proceni kolika je moguća količina zlata u pomenutom ležištu dimenzija 500 x 250 x 80 metara, budući da nisu poznati podaci o zapreminskoj masi.

• U principu, to je prema ovim podacima 10 miliona kubnih metara, a dalje procene će utvrditi koliko će se zlata teorijski dobijati kad se u obzir uzme i zapreminska masa i pomnoži sa srednjim sadržajem zlata - objasnio je on.

Napominje da se zlato u našoj zemlji trenutno eksploatiše u okviru rudarskog basena Bor, u Majdanpeku, Čukaru Peki i rudniku Lece, u kome ima dosta zlata u koncentratu.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom decembra gostujući na RTS rekao da smo pronašli kalcijum-karbonat u Srbiji i potpuno novo nalazište zlata u jednom od najsiromašnijih delova naše zemlje, ocenivši da nas je bog pogledao.

Vest objavljenu u novinama "Kurir"možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php