Aktuelnosti

15.05.2023.

GEOLOŠKI ZAVOD SRBIJE POTPISAO SPORAZUM O POSLOVNOJ SARADNjI SA SLUŽBENIM GLASNIKOM

Direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović i direktor JP Službeni glasnik Mladen Šarčević, u sedištu Službenog glasnika, dana 15.05.2023. godine, potpisali su Sporazum kojim je predviđena saradnja u objavljivanju izdanja za koja postoji obostrani interes, što je u sklopu strateške opredeljenosti Glasnika da postane apsolutni lider domaćeg izdavaštva u promociji nauke i kulture.

• Ovaj sporazum o saradnji predstavlja doprinos našem daljem razvoju kao zavoda, a samim tim je bitan korak u razvoju struke i nauke u našim školama i obrazovanju generalno. Takođe, nadamo se da ćemo popularizovati i geologiju kao nauku uz prezentovanje svih novina koje se odigravaju na ovom polju, izjavio je prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije.

Geološki zavod Srbije se obavezao da će svoje materijale štampati u Glasnikovim štamparijama, a osim publikacija u planu je izrada i modernih geoloških karata Srbije.

• Ovaj sporazum je od velike važnosti sa aspekta prezentovanja građanima važnosti koju geologija kao nauka sa sobom nosi. U Srbiji postoji duga tradicija i ulaganje u geologiju, ako se samo setimo istraživanja koje je radio Milutin Milanković, kada je pedesetih godina 20. veka država uložila desetine milijardi dolara za potrebe nauke. Budući da živimo na geološki bogatom tlu, cilj nam je da što više naših građana dobije informacije i uči o tome, izjavio je direktor Glasnika Mladen Šarčević.

Takođe, strane potpisnice su se obavezale na zaštitu međusobnih interesa u opštenju sa trećim stranama.

25.04.2023.

ODRŽAN SASTANAK RADNE GRUPE PROJEKTA CSA GSEU

Geološki zavod Srbije, Sektor za hidrogeologiju i geotehniku, sa svojim delegatima u ekspertskoj grupi za vodne resurse EuroGeoSurveys, Katarina Atanasković Samolov i Milan Tomić, učestvovali su na sastanku radne grupe projekta CSA GSEU (https://www.geologicalservice.eu/) održanog u Beču 25.04.2023.

Na sastanku je predstavljen projekat GSEU “Appraisal, protection & sustainable use of Europe’s groundwater resources” - WP4 sa radnim zadacima. Diskutovano je o planovima, očekivanjima i krajnjim ciljevima geološkog servisa za Evropu. Pored toga, održana je prezentacija o predlozima za harmonizaciju podataka i načinu njihovog prikupljanja, radi funkcionalnosti EGDI web servisa kao i usklađivanja sa svim učesnicima na projektu. U delu sastanka, u kome su partneri na projektu predstavili metodologiju i planove, delegati Geološkog zavoda Srbije održali su predavanje na temu primene metode mašinskog učenja u hidrogeologiji. Na samom kraju, napravljen je i plan, sa svim učesnicima, za dalji rad na projektu u narednih 6 meseci.

21.04.2023.

DELEGACIJA GEOLOŠKOG ZAVODA SRBIJE NA EUROGEOSURVEYS (EGS) SKUPŠTINI

Geološki zavod Srbije (GZS) učestvovovao je u radu 54. EGS skupštine od 20. do 23. marta 2023. godine. Skupštinu su organizovali EGS sekretarijat i domaćin-Geološki zavod Irske.

Agenda je, pored redovnih tema proisteklih iz Statuta, imala značajan osvrt na kritične mineralne sirovine, na energetsku tranziciju, kao i na digitalnu tranziciju.

Usvojena je, i potpisana, Dablinska deklaracija kojom svi geološki zavodi, članovi EGS-a prepoznaju značaj pripovršinskog prostora u implementaciji energetske tranzicije i ublažavanje globalnih klimatskih promena. Zavodi su se obavezali na zalaganje za podršku razvoja regulative EU kroz učešće u projektu Geološki servis za Evropu (GSEU) koji koordinira EGS, a kroz obezbeđenje podataka geološke nauke i prakse.

Članovi EGS-a naglašavaju važnost geoloških zavoda u obezbeđivanju geoloških informacija, istraživačkih i stručnih saveta u vitalnim oblastima uključujući, ali ne ograničavajući, na: kritične mineralne sirovine, energetsku tranziciju, održivo snabdevanje podzemnom vodom, informacije koje omogućavaju planiranje i ublažavanje geohazarda, digitalnu traziciju, klimatske pojave, geodiverzitet i geonasleđe, i geološka istraživanja.

22.02.2023.

Potpisan Sporazum o saradnji između Geološkog zavoda Srbije i Prirodnjačkog muzeja

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović i direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, u sedištu Prirodnjačkog muzeja, dana 20.02.2023. godine potpisali su Sporazum o saradnji kojim je utvrđen zajednički interes za saradnju i realizaciju zajedničkih projekata. Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović na samom početku sastanka istakao je da je Geološki zavod ambiziozan ali da moramo biti i realistični, naročito kada se radi planovima za narednih nekoliko godina, postoji inspiracija za veće poštovanje, razumevanje i upravljanje prirodnim nasleđem Srbije.

Potpisnici Sporazuma postigli su punu saglasnost oko realizacije zajedničkih projekata, korišćenje dokumentarnog materijala sa kojima raspolažu za potrebe realizacije kako pojedinačnih tako i zajedničkih projekata uključujući stručnu i tehničku pomoć u organizovanju i realizaciji projekata i manifestacija.

Prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović istakao je, da u cilju uspešne i buduće saradnje ove dve institucije nakon realizacije zajedničkih projekata izvršiće se procena efekata zajedničke realizacije.

20.02.2023.

dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije: Ugalj-domaći izvor za energetsku nezavisnost i stabilnost Srbije

„Svoju energetsku nezavisnost i stabilnost Srbija treba da zasniva na sopstvenim energetskim izvorima, uz prihvatanje činjenice da imamo ograničene rezerve u pogledu raspoloživih rezervi uglja i ograničene i zastarele kapacitete za proizvodnju električne energije. To nam daje za pravo da do daljeg uvažavamo samo sopstvene interese, ne izbegavajući obaveze prema EU i savremenim i modernim trendovima. Naše interese treba da zasnivamo i na sopstvenom kadrovskom potencijalu“- izjavio je dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora Geološkog zavoda Srbije na Konferenciji „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana“.

Ugalj u Republici Srbiji se danas eksploatiše pod okriljem dve firme: JP PEU Resavica i EPS-a. Prvi se bave eksploatacijom uglja podzemnim putem, a drugi ugalj eksploatišu na površinskim kopovima (rudarskih basena Kolubara i Kostolac).

Vest objavljenu u novinama „Enerija Balkana“ možete pogledati i na stranici https://www.gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

10.02.2023.

JELENA KOKOT, POMOĆNICA DIREKTORA GEOLOŠKOG ZAVODA: „JAČANjE PROFESIONALNIH KAPACITETA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA NA POLOŽAJU U RS“

Pomoćnica direktora Geološkog zavoda Srbije, Sektora za istraživanje ležišta mineralnih sirovina Jelena Kokot bila je u trodnevnoj studijskoj poseti Kraljevini Belgiji/Briselu u okviru obuke „Jačanje profesionalnih kapaciteta državnih službenika na položaju u RS“, koji realizuje Nacionalna akademija za javnu upravu uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji. Cilj posete prve grupe od 22 polaznika obuke bio je unapređenje znanja vezanih za proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj Uniji, a koji je deo programa obuke “Članstvo u EU“ namenjen rukovodiocima u državnoj upravi.

Polaznici obuke posetili su neke od institucija EU gde su imali prilike da se susretnu sa njenim zvaničnicima. U Evropskom parlamentu obratili su im se, između ostalih, Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, kao i Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP, koji su im izložili aktuelna pitanja u procesu pridruživanja Srbuje EU i načinu funkcionisanja organa EU. Podršku u realizaciji ove posete pružila je Misija Republike Srbije pri EU, a šefica Misije, ambasadorka Ana Hrustanović, razgovarala je sa članovima studijske posete o trenutnom preseku stanja u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji.

Poseta je uključila i sastanke sa predstavnicima Generalnih direkcija – DG NEAR i DG CNECT, kao i obilazak Stalnog predstavništva Republike Slovenije u Evropskoj uniji, gde su polaznici obuke iz prve ruke saznali kako je tekao proces pridruživanja Slovenije Evropskoj uniji, kao i kako sada izgleda mehanizam EU iz ugla zemlje članice. Poslednjeg radnog dana, učesnici su posetili i Spoljnopolitičku službu EU (EEAS) gde su se upoznali sa detaljima kreiranja i sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

03.02.2023.

Direktor Geološkog zavoda Srbije: U ovom trenutku mineralno blago Srbije vredi blizu 200 milijardi dolara

Mineralno blago Srbije, ne računajući novo nalazište kod Žagubice, vredi blizu 200 milijardi dolara, rekao je u emisiji „Marker” direktor Geološkog zavoda Dragoman Rabrenović.

Sve kompanije koje se bave istraživanjem onda kada potvrde svoje rezerve te podatke podnose Zavodu i on ima pravi uvid što se tiče raspoloživog stanja u toj oblasti, rekao je Rabrenović.

• Na bazi poznatih činjenica naše mineralno blago se u ovom trenutku kreće blizu 200 milijardi dolara. Čekamo ova najnovija istraživanja koja se tiču na područje Žagubice, rekao je direktor.

Ističe i da je rudna renta trenutno na pet odsto.

• Što se tiče same države, možda bi bilo dosta korisno da imamo određeno postrojenje za preradu koncentrata, tu bi dobili značajno veća sredstva i državi bi ostajalo mnogo više, smatra on. Cena zlata se na svetskom tržištu meri prema unci, dodaje.
• Uzmite grubo da obračunamo na godišnjem nivou da na proizvodnji zlata u Boru godišnja renta bi trebala da bude 200 miliona dolara, 40 odsto od toga ide lokalnoj samoupravi, 60 odsto državi, objašnjava Rabrenović.

Govoreći o ekološkim posledicama iskopavanja zlata, ističe da su one minimalne.

• Što se tiče geoloških istraživanja ona su u celini bezbedna, a što se tiče rudarenja i eksploatacije sve zavisi od vrste mineralne sirovine, ali preko 90 odsto sve je to bezbedno, istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije.

25.01.2023.

Prof. Dr Dragoman Rabrenović: Klizišta gutaju kuće, mostove i puteve po Srbiji: Rabrenović: Kad voda uđe u stensku masu, ne može se zaustaviti. Ovo je prioritet

Nakon velikih poplava u opštini Brus, usled izlivanja reka Rasine i Graševke, na više lokacija došlo je do pokretanja već postojećih i aktivacije novih klizišta.

Profesor i doktor Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije koji je tokom ovih situacija bio na terenu gostovao je u jutarnjem programu Redakcija i ppodelio kakvo je trenutna situacija u Srbiji.

Kako je rekao, pored izlivanja reka, i potapanja kuća i naselja, formirana su i klizišta.

• Zbog klizišta došlo je do rušenja putne strukture, mostova i kuća. Ovo je jako važno za sve opštine, a mnogo veći efekat mora biti posvećen prevenciji! To znači da, u periodima kada je potpuno mirna situacija, kada je vodostaj u granicama normale, treba ići ka regulacijama reka i primeniti princip regulacija reka - dao je predlog Rabrenović.

Pošto je sagledao situaciju u Brusu, uputio je na dalja dejstva.

• Pritoke reke moraju biti očišćene! Geologa nema na terenima. On treba da upravlja u načinu korišćenja nekog prostora i ako se gradi, da se gradi po svim standardima - rekao je Rabrenović.

Srbija je, po njegovim rečima, bogata klizištima.

• Situacija sa klizištima u Brusu se smiruje. Kada se stvore ovi prirodni uslovi i kada se ovakvo jedno klizište nalazi na kosini, a posebno, kada voda uđe u stensku masu, ne postoji nijedan način koji će zaustaviti to klizište! Sistem same sanacije klizišta mora da sadrži kalkulacije i prepreke da se ona dalje ne pomera - rekao je.

Vest objavljenu u novinama "Kurir"možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

21.01.2023.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda: Srbija leži na 600 tona zlata vrednog 30 milijardi dolara:Ovako se računa koliko je vredna nova zlatna žila kod Žagubice!

Na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno je bogato ležište zlata, preliminarno određenih dimenzija 500 x 250 x 80 metara. Preliminarni rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju i da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto, saopšteno je juče iz Ministarstva rudarstva i energetike.

• Potencijalne rezerve značajne su sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije. Ono što treba napomenuti jeste da je projekat u fazi istraživanja, da je potrebno kroz nova istraživanja potvrditi ove dobre rezultate, a nakon toga izraditi elaborat kojim će se izvršiti verifikacija resursa i rezervi - ocenila je resorna ministarka Dubravka Đedović.

U saopštenju se dodaje da su rezultati istraživanja sprovedenih u prethodnom periodu ohrabrujući u smislu rezultata s visokim sadržajem zlata, kao i mogućnosti njegovog dobijanja kroz proces flotiranja i kasnije metalurški proces.

• Prema procenama poslednjeg istraživanja Zavoda o tome koliko zlata ima u ležištima na teritoriji naše zemlje, pokazalo se da imamo 300 tona zlatnih rezervi. Međutim, u međuvremenu je otkriveno i ležište Čukaru Peki s velikim zlatnim rezervama, tako da se procenjuje da su rezerve Srbije nešto manje od 600 tona zlata.

Uzevši u obzir trenutnu cenu zlata na svetskoj berzi, dolazi se do računice da ta količina zlata vredi do 30 milijardi dolara. Naša zemlja se kotira među prvih 100 u svetu po rezervama zlata - objašnjava Mijatović, podsećajući da Srbija ima i oko 37,2 tone zlata u polugama:

• Ovo nalazište Čoka Rakita će povećati naše zlatne rezerve, a ujedno će Žagubica i okolina procvetati jer će oko 300 ljudi dobiti stalno zaposlenje ako se otvori rudnik, što je ogroman značaj.

Mijatović nije mogao da proceni kolika je moguća količina zlata u pomenutom ležištu dimenzija 500 x 250 x 80 metara, budući da nisu poznati podaci o zapreminskoj masi.

• U principu, to je prema ovim podacima 10 miliona kubnih metara, a dalje procene će utvrditi koliko će se zlata teorijski dobijati kad se u obzir uzme i zapreminska masa i pomnoži sa srednjim sadržajem zlata - objasnio je on.

Napominje da se zlato u našoj zemlji trenutno eksploatiše u okviru rudarskog basena Bor, u Majdanpeku, Čukaru Peki i rudniku Lece, u kome ima dosta zlata u koncentratu.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom decembra gostujući na RTS rekao da smo pronašli kalcijum-karbonat u Srbiji i potpuno novo nalazište zlata u jednom od najsiromašnijih delova naše zemlje, ocenivši da nas je bog pogledao.

Vest objavljenu u novinama "Kurir"možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php