МЕНИ

Насловна » Актуелности » Саопштења

Саопштења

09.11.2021.

СЛУЖБЕНА ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА СЛОВЕНИЈЕ

Геолошки завод Србије (ГЗС) посетила је делегација Геолошког завода Словеније (ГеоЗС) у просторијама ГЗС, понедељак 8. новембра 2021. године.

 Службена посета делегације Геолошког Завода Словеније

Предраг Мијатовић, Заменик директора ГЗС, Јасна Шинигој, начелница информативног центра ГеоЗС, Проф. Др Драгоман Рабреновић, директор ГЗС, др Милош Бавец, директор ГеоЗС, Александра Гулан, руководилац за међународну сарадњу ГЗС, др Душка Рокавец, начелница сектора за минералне ресурсе ГеоЗС

Скуп је протекао у пријатељском тону препознајући специфичности геолошке праксе у оба геолошка завода, и заинтересованости за разменом знања и искустава у том смислу.

Обзиром да су оба геолошка завода чланови EuroGeoSurveys (EGS), на састанку се разменила досадашња искуства у оквиру EGS. Такође, размотрене су могућности финансирања пројекта из буџета Европске уније.

Билатерални састанак два геолошка завода у закључку има намеру за потписивање споразума о сарадњи који би омогућио стручне радионице и билатералне пројекте за које постоји обострана заинтересованост.

06.11.2021.

МОНОГРАФИЈА
МИНЕРАЛНО-СИРОВИНСКИ КОМПЛЕКС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

У издању Рударског института Београд и Геолошког завода Србије, а под руководством главног уредника проф. др Слободана Вујића изашла је из штампе монографија Минерално-сировински комплекс Косова и Метохије.

 Монографија,минерално-сировински комплекс КиМ

На монографији је радило 11 аутора, поред професора Вујића, главног уредника, у писању монографије су учествовали: др Раде Јеленковић, др Драгоман Рабреновић, др Милинко Радосављевић, др Надежда Ћалић, др Бранислав Николић, дипл. инж. Светлана Симић, др Светомир Максимовић, дипл. инж. Симо Мојић, др Миомир Коматина, др Бранко Миладиновић.

Поводом бројних противуречности и произвољних написа о рудном богатству Косова и Метохије, аутори су на аргументован стручан и научни начин осветлили минерално-сировински комплекс и достигнућа српске рударске и геолошке привреде на простору јужне српске Покрајине. Током дуге историје, рудно благо овде је увек било у среедишту пажње, међутим данас је у фокусу једноумног новог времена којим се не може пренебрегнути историјска вертикала.

„ У недостатку моралне и стручне одговорности (како је истакао уредник у предговору), појединци постојано допуњују корпу импровизација о минерално-сировинском комплексу Србије на Косову и Метохији, неистинама и дезинформацијама, а циљ је постизање амнезије и успаваности да би предатори лакше остварили планове“

У сагледавању данашњих догађања и проблема са АП Косовом и Метохијом, минерално – сировински комплекс не може стајати по страни, већ је то једно од важних питања за Србију.

Хвала свим приређивачима ове драгоцене књиге.

11.05.2021.

Рабреновић: Геолошки завод Србије израђује биланс ресурса и резерви минералних сировина, биланс ресурса и резерви подземних вода и биланс геотермалних ресурса у Републици Србији

Ступањем на снагу Закона о рударству и геолошким истраживањима ("Службеном гласнику РС", бр. 101/2015 и 95/2018 - други закон. 40/2021) чији је циљ да уреди односе поводом геолошких истраживања и рударства на уравнотежен начин, којим се обезбеђује економска, социјална и еколошка одрживост ових активности и пројеката, у условима тржишне привреде, израда биланса минералних ресурса и резерви, ресурса и резерви подземних вода и геотермалних ресурса је пренета на Геолошки завод Србије.

 Рабреновић: Геолошки завод Србије израђује биланс ресурса и резерви минералних сировина, биланс ресурса и резерви подземних вода и биланс геотермалних ресурса у Републици Србији

Минерални ресурси су део геолошких ресурса, утврђени адекватним методама и поступцима геолошких истраживања у одређеном простору - лежишту, који се јављају у таквом облику, количини и квалитету да постоје рационални изгледи за њихову економичну експлоатацију, али која у време извештавања није доказана. Минерални ресурси обухватају ресурсе чврстих минералних сировина (металичне, неметаличне и енергетске) и течних и гасовитих минералних сировина (нафта, кондезати и природни гас). Према степену геолошке истражености, чврсти минерални ресурси се деле (класификују) на: претпостављене, индициране и измерене по Паневропском кодексу за извештавање резултата истраживања минералних ресурса и резерви (PERC).

Ресурси течних и гасовитих минералних сировина деле се на класе: перспективни ресурси, условни ресурси и произведени ресурси и резерве.

Ресурси подземних вода су обновљиви геолошки ресурси који обухватају све врсте подземних вода (питке, минералне, термалне и термоминералне) без обзира на њихов квалитет и температуру.

Геотермални ресурси представљају скуп обновљивих геолошких ресурса који обухвата подземне воде и топлоту стенских маса из којих је могуће издвајање топлотне енергије. Геотермални ресурси обухватају: субгеотермалне ресурсе са температуром воде и топлотом стенских маса до 30 °С, ресурсе ниске енталпије из којих је могуће издвајање топлотне енергије температуре 30 °С - 100 °С и ресурсе средње енталпије из којих је могуће издвајање топлотне енергије температуре 100 °С - 200 °С и ресурсе високе енталпије из којих је могуће издвајање топлотне енергије температуре преко 200 °С.

Резерве минералних сировина су део минералних ресурса у лежишту, које се јављају у таквом облику, са таквим квалитетом и у таквој количини за коју је доказана техничка изводљивост, економска исплативост и еколошка прихватљивост њихове експлоатације. Минералне резерве представљају комерцијално експлоатабилан део измерених и/или индицираних минералних ресурса, од којих се одбијају предвиђени губици и разблажења при експлоатацији. Класификација резерви минералних сировина је разврставање резерви минералних сировина у одговарајуће класе по актуелној верзији Паневропског кодекса за извештавање резултата истраживања минералних ресурса и резерви (PERC), у зависности од: степена њихове геолошке истражености и проучености, процене могућности и изводљивости експлоатације и нивоа њене рентабилности. Резерве чврстих минералних сировина су према растућој геолошкој проучености, поузданости и разматрању модификујућих фактора (фактора и показатеља техничко-економске оцене), издвојене у класе: вероватне резерве и доказане резерве, а резерве нафте, кондензата и природних гасова на могуће, вероватне и сигурне. Резерве подземних вода представљају оне количине слободних подземних вода које се под утицајем природних или антропогених утицаја формирају и обнављају у оквиру зоне засићења неке издани;

„Разврставање ресурса и резерви минералних сировина вршиће се у складу са актуелном верзијом Паневропског кодекса за извештавање резултата истраживања минералних ресурса и резерви (PERC), а течних и гасовитих ресурса и резерви као и подземних вода и геотермалних ресурса, вршиће се у складу са одговарајућим прописима и правилницима о извештавању и класификацији течних и гасовитих минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурса усаглашеним са признатим међународним начинима извештавања и разврставања“, истакао је директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.

Стање ресурса и резерви биће усаглашено са утврђеним стањем ресурса и резерви које су евидентиране решењем Министарства о резервама и ресурсима минералних сировина и подземних вода, као и геотермалним ресурсима, односно решењем надлежног органа аутономне покрајине и изведеним (оствареним) капацитетима производње у претходној календарској години. Биланс о стању ресурса и резерви минералних сировина Републике Србије се израђује до 31. јула текуће године за претходну годину.

12.04.2021.

РАБРЕНОВИЋ: УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК О УТВРЂИВАЊУ ГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА ОСНОВНИХ ГЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ЗА 2021. ГОДИНУ

Министарство рударства и енергетике усвојило је Правилник о утврђивању Годишњег програма основних геолошких истраживања за 2021. годину.

Циљ реализације Програма основних геолошких истраживања за 2021. годину је изучавање литосфере; утврђивање потенцијалности подручја у погледу проналажења минералних сировина; утврђивање стања и карактеристика стена и тла; утврђивање геотехничких особина тла за потребе планирања намене простора и погодности терена за изградњу; обављање истраживања ради израде геолошких карата и заштите животне средине, на простору Републике Србије.

 Рабреновић: усвојен правилник о утврђивању годишњег програма основних геолошких истраживања за 2021. годину

Овим правилником утврђује се Годишњи програм основних геолошких истраживања из области: основних геолошких истраживања за израду геолошких карата, хидрогеолошких истраживања, инжењерскогеолошких истраживања, истраживања минералних ресурса, геодиверзитета и геоеколошких истраживања.

„Програмом се планира наставак теренских, лабораторијских и кабинетских истраживања на започетим и новим пројектима израде Геолошке карте Србије, извођење хидрогеолошких и инжењерскогеолошких истраживања као и геолошка истраживања металичних, неметаличних и енергетских минералних сировина, радећи на овим пројектима и по завршетку, покренуће се услови за примењена геолошка истраживања која ће отворити врата како домаћим тако и страним инвеститорима“, истакао је директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.

29.03.2021.

Рабреновић: Припремљена је информација за Министарство рударства и енергетике о потенцијалности региона са аспекта минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурса

Геолошки завод Србије припремило је информацију потенцијалности региона са аспекта минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурса за целу територију Републике Србије на основу „Правилника о критеријумима на основу којих се одређује потенцијалност подручја у погледу проналажења минералних сировина“ ("Службени гласник РС", бр. 51/96), као део континуираних настојања у циљу промоције инвестиција у области геологије и рударства.

Информација потенцијала минералних ресурса као основа може помоћи инвеститорима да усмере даља примењена геолошка истраживања и указујући на погодности пословања у Републици Србији, посебно за улагање у геологију и рударству, а да притом повећавају и удео у укупном бруто друштвеном производу Србије.

 Рабреновић: Припремљена је информација за Министарство рударства и енергетике о потенцијалности региона са аспекта минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурсa

„Изнети подаци о потенцијалу територије Републике Србије су с’ геолошко-економског становишта веома значајни, и у случају испуњења и осталих: рударско-технолошких, еколошких и др. услова, воде ка отварању нових рудника, а прикупљени су на основу основних геолошких истраживања. Република Србија је земља са богатим минералним ресурсима, најзначајнији потенцијал имају енергетске минералне сировине, пре свега угаљ и то лигнит, а док код металичних минералних сировина значајно место заузимају бакар, олово, цинк, антимон, никл, уран“ истакао је директор Геолошког завода Србије, проф.др Драгоман Рабреновић. Поред њих, треба додати и резерве злата, сребра, молибдена, као и друге ретке и племените метале. Истиче се потенцијалност неметаличних минералних сировина као и њихова све већа примена у индустрији, грађевинарству, пољопривреди и др. гранама.

У последњих 50 година територија Србије је систематски изучавана у погледу ураноносности. У овом периоду су прикупљени обимни подаци о дистрибуцији урана у различитим стенским комплексима и откривена лежишта и бројне појаве урана. Систематским регионалним и детаљним геолошким истраживањима прекривено је око 50% потенцијално ураноносне територије Србије.

Геотермални ресурси који су приказани у информацији односе се на хидрогеотермалну енергију, односно на топлоту стена коју подземне воде примају на одређеној дубини и износе на површину терена. Геотермалним ресурсима припадају и литогеотермални ресурси, који се односе на могућност експлоатације топлотне енергије из суве стене.

Геолошки завод Србије од свог оснивања изводи студијска истраживања на подручју Републике Србије ради дефинисања хидрогеотермалне потенцијалности одређених геолошких целина, као и на дефинисању хидрогеолошких структура ових ресурса, њиховог квалитета и могућности захватања нових количина и вода веће температуре. Завршене студије односе се на подручја терцијарног вулканизма Рогозне, Голије и Копаоника, док се активна истраживања изводе на подручју јужне и источне Србије. Важан садржај студија су геолошке, хидрогеолошке и структурно – тектонске карте, са катастрима појава термалних вода. У Геолошком заводу Србије се активно ради база геотермалних ресурса, са циљем да се иста наредних година непрекидно надограђује и ажурира. На крају 2020. године, база садржи 331 појаву термалних вода, са максималном температуром од 111оC. Осим тога, истраживања која се изводе ради израде Основне хидрогеолошке карте РС, размере 1:100000, такође су значајан извор података о потенцијалности геотермалних ресурса.

Резултати досад изведених истраживања показују да коришћење геотермалне енергије у Србији, у енергетске сврхе може бити значајно у енергетском билансу земље. Највећи број лежишта хидрогеотермалне енергије везана су за карбонатне стене, терцијарне басене и гранитоидне масиве. Коришћење геотермалне енергије за грејање и друге енергетске сврхе је нажалост у почетној фази и веома скромно у односу на потенцијалност и ресурсе.

Подземне воде су један од значајнијих ресурса којим Република Србија располаже било да је у питању јавно водоснабдевање, за флаширање, термалне и минералне воде или као природни извор енергије. Расположиви подаци, у овом моменту, о потенцијалним извориштима подземних вода која за сада представљају неискоришћени водни ресурс, пружају могућност за широку анализу и развој коришћења подземних вода као природног ресурса, али виђену и кроз концепт одрживог развоја, односно задовољавања садашњих потреба али без угрожавања могућности будућих генерација да задовоље своје потребе за водом. Свакако, концепт управљања водама који мора бити заснован на основним природним карактеристикама територије Републике Србије, тренутном стању вода и управљања водама, неопходности задовољавања потреба за водом, потреби заштите вода oд загађивања и одбране од штетног дејства вода, узимајући у обзир и потребу усклађивања са међународним стандардима у овој области, првенствено стандардима ЕУ, остављен је за разматрање надлежним водопривредним установама.

Погледајте следеће прилоге:

ПОТЕНЦИЈАЛНОСТ ПОДРУЧЈА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА АСПЕКТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА

ПОТЕНЦИЈАЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА АСПЕКТА ПОДЗЕМНИХ ВОДА И ГЕОТЕРМАЛНИХ РЕСУРСА

 

 Врх стране
 Министарство рударства и енергетике  BEWARE  GeoEra  Геолошки информациони систем Србије  WEBGIS за геологију и рударство  Јавне набавке  Јавни тендери  Важне везе  Укидање печата  еУправа - исказивање интересовања за вакцинацију